Čaušević: Podržavamo uvođenje depozitnog sistema, koji treba uspostaviti u skladu sa specifičnostima lokalnog tržišta

1.     Šta je to depozitni sistem, i šta donosi građanima, a šta privredi?

Depozitni sistem upravljanja ambalažnim otpadom dizajniran je sa ciljem da poveća reciklažu, i to na način što potrošači plaćaju „depozit“ ili kauciju prilikom kupovine pića, koji dobijaju nazad kada iskorišćenu ambalažu vrate. Depozitni sistem ima snagu da iz korena promeni način na koji posmatramo iskorišćenu ambalažu – ne kad otpad, već kao vredan resurs.

2.     Kako u Coca-Cola HBC vidite funkcionisanje depozitnog sistema, na osnovu iskustva koje imate i na drugim tržištima, gde je depozitni sistem uveden?

Na nivou Evropske unije za sada nisu definisani minimalni zahtevi koje depozitni sistemi treba da ispunjavaju, iako se na tome radi kroz novi zakonodavni okvir, tako da države organizuju ove sisteme pre svega u skladu sa specifičnostima i stepenom razvoja lokalnih tržišta. 

Postoje određena načela koja su se kroz praksu pokazala kao najbolja rešenja, i koja su usaglašena na nivou evropskih udruženja proizvođača pića. Navešću samo neka. Depozitni sistem osniva i vodi industrija, koja ima vlasništvo nad prikupljenom ambalažom, a ceo sistem je neprofitnog karaktera. Preporuka nacionalne Asocijacije proizvođača pića je da u prvoj fazi uspostavljanja depozitni sistem obuhvati PET i aluminijumske limenke. Od izuzetnog značaja je da ima nacionalnu pokrivenost i  dovoljan broj lokacija gde građani mogu vratiti ambalažu.

Evidentno je da depozitni sistem donosi kompleksnost i veće troškove, pre svega za industriju pića. Ipak, cena neuvođenja jednog ovakvog sistema bila bi značajno veća, za društvo u celini. Zato se mi u Coca-Cola HBC zalažemo za uvođenje depozitnog sistema i zajedno sa partnerima iz industrije, ali i donosiocima odluka, posvećeno radimo ka tom cilju.

 Sve ovo zahteva i vreme – da se svi, od nas kao proizvođača, preko trgovinskih radnji, do potrošača, edukujemo i pripremimo. Zbog toga pozdravljamo nameru Ministarstva za zaštitu životne sredine da ovaj sistem zaživi od 2027. godine, kao adekvatan vremenski okvir za uspostavljanje sistema, od momenta donošenja propisa.

U međuvremenu, svedoci smo da, i pored svih napora, ambalažni otpad i dalje u izvesnoj meri završava u prirodi. Kako to komentarišete?

Nažalost, svi svedočimo takvim slikama, kada otpad neretko završi i na svega nekoliko metara od kontejnera. Svi smo mi odgovorni za sredinu u kojoj živimo. Kao industrija, imamo i odgovornost više, koju i pokazujemo kroz sistem produžene odgovornosti proizvođača. Neretko se u javnosti zaboravlja da upravo industrija preko operatera ispunjava obaveze i finansira taj sistem, koji funkcioniše već čitavu deceniju i kroz koji se prikupi preko 60% ambalažnog otpada, na osnovu podataka Agencije za zaštitu životne sredine. 

Naravno, sistem produžene odgovornosti proizvođača treba unaprediti, pre svega u delu primarne selekcije. Verujem da će uz unapređenje postojećeg sistema, depozitni sistem povećati stopu reciklaže i doprineti čistijoj životnoj sredini, za sve nas.